Аутор: master

Kao što je mnogima poznato, prve Olimpijske igre održale su se u drevnoj Grčkoj, u slavu vrhovnog boga Zevsa 776. godine pre nove ere u Olimpiji. Samo takmičenje bilo je zamišljeno kao nadmetanje grčkih gradova – polisa i svojevrsna bitka za prestiž. Organizovane su svake četiri godine, a period između Igara stari Grci nazivali su Olimpijada i koristili ga kao jedinicu za računanje vremena. O značaju Olimpijskih igara svedoči i podatak da su u vreme njihovog održavanja obustavljani svi sukobi. Pjer de Kuberten osnovao je Međunarodni olimpijski komitet 1894. godine, koji je doveo do održavanja prvih modernih igara od 6. do 15. aprila 1896. godine. Bile su to prve Olimpijske igre moderneg doba, a grad Atina bila je odgovarajući izbor za njihov početnak. 

Foto: zastava modernih Olimpijskih igara

  Međutim, pre Francuza Pjera de Kubertena, baron Lajoš Vermeš organizovao je 26. avgusta 1880. godine Palićku olimpijadu (1880.-1914.),  sportske igre na kojima se godišnje takmiči na stotine najboljih sportskih igrača, kao preteča modernih Olimpijskih igara. Sam Vermeš upamćen je kao svestrani sportista, plivač i atletičar, gimnastičar, rvač, mačevalac i biciklista. 

Foto: Lajoš Vermeš na velosipedu (biciklu)

  Iako je bio bogati veleposednik, širenje bogatstva i upravljanje posedima Vermeša nisu privlačili. Na ideju o Palićkoj olimpijadi Vermeš je došao 1876. godine, kada je otišao u Napulj, gde je nameravao da sa kipa Mironovog Diskobolosa – bacača diska uzme meru disku, kako bi se napravio isti takav sportski rekvizit i vaskrsao tu antičku takmičarsku disciplinu. Na prvom takmičenju sportisti su se nadmetali u samo tri sportske discipline: rvanju, skoku u dalj i bacanju kugle a nije se bacao disk. 

Foto: Mironov Bacač diska, oko 460-450 godine p.n.e.

  Drugo takmičenje održano je 17.jula 1881. godine sa znatno obogaćenim programom, u sedam disciplina (hodanje na 7 km, boks, mačevanje, trčanje na kratkim stazama, bacanje kugle, gimnastika i plivanje). Mačevanje kao takmičarska disciplina Vermeš uvodi iz praktičnih razloga – osamdesetih godina XIX veka sport je bio privilegija uskog kruga imućnih i aristokratije. Kasnije se broj disciplina povećao i u program su ubačeni gimnastika, plivanje, atletika (trčanje na 250 i 220 metara, na 15 kilometara i na 1.000 metara sa preponama, skok u vis, skok s motkom, bacanje kugle), boks, rvanje, mačevanje, veslanje, biciklizam (trka na 15 km Subotica – Palić). Sportisti su se nadmetali u kuglanju, skoku iz mesta, brzom hodanju, klizanju, jedrenju, a bilo je i za današnje prilike neobičnih disciplina, poput plivanja sa preprekama i jedrenja na ledu, skoka u vodu s motkom, bacanja kugle u vis… Palićke sportske igre imaju i disciplinu brzo hodanje, što je postalo olimpijski sport 1904. godine na Olimpijskim igrama u Sent Luisu. 

Foto: takmičari u rvanju na Palićkoj olimpijadi

Da bi se igre imale gde se održavaju, Vermeš u svom voćnjaku na Paliću postavlja fiskulturne sprave i pravi atletske staze i gradi se prva biciklistička staza u ovom delu Evrope (1884. godine). 

Foto: Vermeš izgradio prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope

  Uz pistu i stadion, na samoj obali Palićkog jezera, Vermeš je sagradio i svojevrsno olimpijsko selo za takmičare. Bilo je izgrađeno još mnogo terena, nabavljeni su i rekviziti i jedan travnati teren, okružen drvećem, koji je bio otvoren za sve građane, a služio je za izlete, igre loptom i sl. Palićke olimpijske igre pratila je publika sa dubokim džepom, dok su takmičari bili ljudi slabijeg imovinskog stanja, uz retke izuzetke. Palić je u to vreme već bio ugledna banja i letovalište imućnih, evropskog plemstva i bogataša a pokretanjem Palićke olimpijade postao je i novi sportski centar srednje Evrope. Olimpijada je bila važan događaj u tolikoj meri da se na nju dolazilo u frakovima i svečanim haljinama. Posebni vozovi zbog toga su putovali iz Segedina, a publika je dočekivana muzikom i svečanim topovskim salvama. Sportska takmičenja na Paliću okupljaju uglavnom sportiste iz zemalja Srednje Evrope, ali su ubrzo postala poznata u celoj Evropi. Sportisti iz Kraljevine Srbije su se na Palićkoj olimpijadi prvi put pojavili 1884. godine. 

Foto: Mačevanje kao jedna od disciplina Palićke olimpijade

  Palićka olimpijada obnovljena je 2000. godine, prilikom obeležavanja 120. godišnjice od osnivanja, a 2004. godine podignut je spomenik Lajošu Vermešu. Šetalište uz obalu jezera Palić dobilo je naziv Obala Lajoša Vermeša i ustanovljena je najprestižnija sportska nagrada – medalja Lajoša Vermeša za najznačajnije sportske uspehe. 

Foto: Spomenik Lajošu Vermešu na Paliću

Sagrađena kao dugogodišnja težnja mnogih generacija, Letnja pozornica na Paliću krasi Veliki park već 70 godina.

Ideja o pozorištu na Paliću prema nekim izvorima datira još iz 19. veka, u katalogu Trećeg međunarodnog filmskog festivala, Bela Duranci u svom tekstu navodi da je Lajoš Vermeš imao dozvolu za pozorište u zaleđu drugih objekata, koje je kasnije srušio. U Istorijskom arhivu Subotice je sačuvan nacrt za pozorišni fakultet na Paliću, 1881. godine, tadašnji direktor pozorišta Bokodi Antal predao je molbu, ali je i odustao od ideje. Početkom 20. veka pristizalo je sve više zahteve za izgradnju novog teatra u Subotici i na Paliću. I pored političke i ekonomske krize koja je pretila da preraste u ratni sukob, na prekretnici četrdesetih i pedesetih godina došlo je iznenadnog procvata kulturnih aktivnosti. Po svojoj lepoti gotovo jedinstvena, iako sagrađena sredinom dvadesetog veka, Letnja pozornica stilski se nepogrešivo uklapa u Veliki park. Projekat je vršio je Baltazar Dulić, arhitekt Urbanističkog zavoda Autonomne pokrajine Vojvodine. Sagrađena od prirodnog neobrađenog kamena iz Rakovca sa Fruške gore, pozornica je podignuta u blizini samog jezera, u dnu guste borove šume. Letnja pozornica na Paliću zvanično je otvorena 1950. godine trodnevnim programom i operama „Prodana nevesta“,  „Travijata“, „Bajaco“ i „Šeherezada“ u izvedbi Vojvođanske opere.

Palićki filmski festival

Misao o festivalu nastala je kao ideja Otvorenog univerziteta, devedesetih godina prošlog veka, ali tek nakon 7 – 8 godina iskristalizovala se ideja o Festivalu evropskog filma. Međunarodni filmski festival Palić osnovan je 1992. godine od strane Opštine Subotica. Na Letnjoj pozornici održavaju se mnoge značajne manifestacije, ali ona je najviše pominjana kao mesto održavanja ovog slavnog filmskog festivala.

Adaptacija Letnje pozornice

Tokom 2017. godine je zbog velike tražnje u letnjem periodu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sa preduzećem Park Palić obezbedilo je 9,5 miliona dinara za adaptaciju ovog objekta. Adaptacija je podrazumevala popločavanje platoa na ulazu na Letnju pozornicu, stepenica i rekonstrukciju gledališta, odnosno drveno – betonskih klupa. Vest o adaptaciji, sa kompletnim spisak poslova na uređenju Letnje pozornice možete pogledati ovde. U novije doba, Letnja pozornica doživljava svoj vrhunac 2019. godine kada je na njoj održano preko 30 različitih događaja – pozorišnih predstava, stand up nastupa, koncerata, opera, baleta, plesnih takmičenja i mnogih drugih manifestacija, što upravo ovaj objekat čini centrom kulturnih dešavanja na Paliću, ali i okolini. 

  

Palić je još početkom 20. veka imao izuzetne turističke ponude. Gostima je bila na raspolaganju banja sa toplim, hladnim i blatnim kupatilom, brojnim letnjikovcima, vile i sobe za izdavanje, hoteli, letnja pozornica, biblioteka, razna plovila i kompletan Vermešov sportski centar.

Saobraćajna povezanost bila je brza i efikasna zahvaljujući železnici i tramvajskoj vezi sa gradom. Dolazili su ugledni građani, veleposednici, bogati trgovci, bankari, industrijalci iz Austrougarske monarhije. Koliko su bili prohtevni vidi se i iz ponude jelovnika restorana – neka od tih jela i danas se služe u Maloj gostioni.

Vinska karta je uz lokalna, sadržala i ponudu najboljih vina, sastavljena po uzoru na čuvane restorane Beča i Budimpešte. Posetiocima je na raspolaganju bilo 25 dnevnih i nedeljnih novina na 5 jezika, što govori da su tadašnji turisti bili raznih nacionalnosti. Tako su, mnogo pre nego što su rođene Karlove Vari, Marijanske Lazni i Rogaška Slatina, na južnom obodu Austrougarske monarhije već nikle prelepe vile, letnjikovci i sportski centri, kao začeci banjskog turizma u Vojvodini.

Posebnom lepotom isticao se objekat Velika terasa, kroz svoje proporcije, splet konstruktivnih elemenata, oblika, boja i otvora. Jedina dekoracija je u obliku floralnih motiva ugrađena i perforirana u drvene elemente. Šetalište Velike terase koje prolazi kroz objekat deli prizemlje na dve celine, u jednoj je bila smeštena poslastičarnica, a u drugoj restoran, obe sa prostranim terasama orijentisanim ka jezeru. Ka parku su gledala dva apsidalno rešena bazara u kojem su se nalazili berbernica, prodavnica igračaka i papira. Bočnim stepeništima pristupa se na spratni pojas koji natkriva prolaz i spaja dve celine u jedinstven kubus.

Tu u centralnom delu bila je smeštena višenamenska sala u kojoj su priređivani balovi, koncerti, zabave i pozorišne predstave. Otvarala se prema parku sa terasom iznad bazara, dok je pozornica sa prostorijama za umetnike i terasom gledala prema jezeru. Ovaj višenamenski objekat je tokom svog postojanja više godina menjao funkciju. Pravo ispred Velike terase, iz istog perioda i u istom stilu, nalazi se najmanji secesijski objekat – Muzički paviljon.

U duhu vremena, korišćen je i još uvek se koristi kao mesto za promenadne koncerte.   Nakon jednog veka, Velika terasa postaje najznačajniji kongresni centar u okruženju. Raspolaže sa tri kongresne sale, maksimalnih kapaciteta 360, 50 i 20 sedećih mesta, namenjenih održavanju kongresa, konferencija, sastanaka i različitih izložbi, manifestacija i performansa. Kongresni centar Palić omogućava organizaciju različitih vrsta poslovnih i drugih događaja u skladu sa potrebama naših klijenata. U okviru kongresnog centra nalaze se tri objekta: Velika terasa, Eko centar i Letnja pozornica.  

Od skora je na Paliću, u samom srcu turističkog dela – ispred Velike Terase i u Velikom Parku, postavljena praznična svetleća dekoracija, kao i jelka, čime se simbolično obeležio početak praznične atmosfere i božićnih i novogodišnjih praznika. 

Park Palić, kao upravljač turističke destinacije, odlučio je da, a po ugledu na sve druge destinacije, obogati svoju ponudu i ulepša dodatno Veliki Park, nabavkom dekorativne LED rasvete u vidu svetlećih kugli, svetlećih paketića raznih veličina i jelke visine 5 metara sa pratećom dekoracijom, čime se rešio višegodišnji problem pribavljanja visokih stabala četinara za dekorisanje, dopremanja i bezbedne postavke na Otvorena krila Velike Terase.   

S obzirom na oduševljenje svih posetilaca i turista koji su imali prilike da uživaju i vide prazničnu dekoraciju Palića, u planu je da se ona svake naredne godine obogaćuje dodatnim sadržajima.  

Kraj Letnje sezone za nas već odavno više ne znači i kraj aktivnosti na Paliću. U cilju konstantnog unapređenja i ulepšavanja naše destinacije, u poslednjih par meseci je na red došlo rešavanje nekih ozbiljnijih, dugogodišnjih problema u turističkom prostoru Palić, te su sprovedeni i određeni radovi.

Postavljanje urbanog mobilijara

U centralnom turističkom delu Palića, kod restorana „Mala gostiona“, izvršena je demontaža dotrajalih drvenih stubova i montiranje novih betonskih kugli. Ukupno je postavljeno 100 kugli na ovom potezu.

Sanacija dela staza uz obalu kod Peščane plaže

U neposrednoj blizini Peščane plaže, usled sleganja zemlje i vode koja se slivala kroz „kanal“ ispod staze, došlo je do propadanja behaton ploča na stazi. Sanacijom staze, iznivelisana je zemlja kao i behaton ploče, a postavljena je i nova cev za odvod vode koja će dugotrajno rešiti problem tog dela i sprečiti dalje sleganje zemlje i propadanje staze na Peščanoj plaži .

Radovi za rekonstrukciju ograde za klima uređaj na objektu Eko centar

Dotrajala drvena ograda za spoljnu jedinicu klima uređaja, koji je bio u veoma lošem stanju, kompletno je zamenjena novom, ručno rađenom ogradom koja je osvežila eksterijer i učinila lepšim i prilaz ka Eko centru.

Revitalizacija asfalta kod Ženskog Štranda

Revitalizacijom asfalta kod Ženskog štranda rešen je dugogodišnji problem sakupljanja vode nakon kiša u tom delu, čineći ga nepristupačnim za korisnike i posetioce. Radovi na revitalizaciji podrazumevali su radove u delu asfaltiranja i nanošenja humusa na bankine staze.

Demontaža starih i postavljanje novih oluka na objektu Eko centar

Tokom septembra i oktobra meseca, izvršena je potpuna demontaža oluka na objektu Eko centar, kao i izrada i postavka novih.

 

Radovi na sanaciji havarije kanalizacionog voda kod česme

Kako su jaki koreni okolnih stabala vremenom probijali kanalizacioni vod česme u srcu turističkog jezgra Palića i činili da se usled korišćenja česme voda preliva i plavi deo oko česme i sam prilaz ka česmi, sprovedeni su radovi u delu sanacije kanalizacionog voda česme čime se ovaj dugogodišnji problem i rešio. Tokom proleća 2020. godine, uradiće se i sam prilaz česmi, a ista će biti ponovo u funkciji pre početka turističke sezone na Paliću.

Izrada i montaža nove ograde na Velikoj terasi

Spoljna ograda istočnog krila Velike terase, a usled vremenskih i drugih nepogoda, vremenom je propadala i predstavljala opasnost po šetače, jer su truli drveni delovi bili u veoma lošem i devastiranom stanju. Shodno tome, izvršena je potpuna demontaža stare i izrada nove ograde, koja je tokom novembra meseca postavljena na Istočno krilo Velike terase. Tokom 2020. godine i ograda Zapadnog krila spoljne terase biće predmet rekonstrukcije.

Grad Subotica, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i druga javna preduzeća na teritoriji grada Subotice, potpisali su krajem novembra 2017. godine ugovor sa Vladom Nemačke, preko KFW banke za projekat „Zaštite biodiverziteta jezera Palić i Ludaš“ ukupne vrednosti 6,5 miliona evra, a koji za cilj ima stvaranje boljih uslova za očuvanje biološke raznovrsnosti i stvaranje potencijala za razvoj turizma ovog područja.

 

 

Osim sprovođenja značajnih investicionih mera u okviru realizacije projekta, jedan od zadataka je i približiti sam projekat korisnicima, odnosno građanima, posetiocima i turistima. Shodno tome, PR tim projekta raspisuje Konkurs za osmišljavanje prepoznatljivog logotipa projekta i Konkurs za osmišljavanje prepoznatljivog imena projekta.

 

Pozivamo sve učenike Gimnazije i Srednje politehničke škole u Subotici da pokažu šta znaju i umeju, učestvuju u kreiranju vizuelnog identiteta i popularnog imena projekta „Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš“ i osvoje vredne nagrade.

 

Da bi učestvovali u kreiranju vizuelnog identita projekta neophodno je da:

 

• Pohađate Politehničku školu u Subotici- smer grafički dizajn na srpskom i mađarskom jeziku, od I do IV razreda,
• Dizajnirani logo projekta isporučite u formatima: eps., pdf., ai., i jpeg.,
• Jedan svoj predlog dostavite do 16.12.2019.godine

 

Da bi učestovovali u kreiranju popularnog imena projekta neophodno je da:

 

• Pohađate Gimnaziju u Subotici- društeno jezički smer na sprskom i mađarskom jeziku, od I do IV razreda
• Jedan svoj predlog dostavite do 16.12.2019. godine

 

Za najuspešnije, najoriginalnije i najveštije predviđene su nagrade i to za kupovinu računarske opreme po sledećoj klasifikaciji:

 

• Prvo mesto- vaučer u vrednosti od 350 eura,
• Drugo mesto- vaučer u vrednosti od 100 eura,
• Treće mesto- vaučer u vrednosti od 50 eura.

 

 

O najboljim radovima oba konkursa odlučivaće stručna komisija koju čine:

• Ivana Jovanović, dipl. prof srpskog jezika i književnosti
• Nora Ljubenović Evetović, master likovni umetnik-slikar
• Daniela Bucalo, umetnički direktor, grafičke komunikacije
• Marta Dobo, direktor JP „Palić Ludaš“
• Blaško Arpad, direktor Savremene galerije Subotica
• Jelena Misita, senior PR konsultant, savetnik za medije

 

Detaljnije informacije o samom projektu „Zaštita biodiverziteta i vodama jezera Palić i Ludaš“ možete dobiti na www.zastitapalicludas.rs

 

Budi i ti deo projekta!

 

Za naš Palić!

Za lepši Palić!

Republički Zavod za statistiku Srbije je zaključno sa avgustom 2019. godine, objavio statističke podatke turističkog prometa u Srbiji.
Podaci o turističkom prometu na Paliću pokazuju da se ukupan broj dolazaka i noćenja turista na Paliću evidentno povećao u 2019. godini, u odnosu na predhodnu 2018.godinu.
Poređenjem podataka za 4 meseca, koji se smatraju turističkom sezonom ( maj, jun, jul, avgust), ukupan broj dolazaka turista se povećao u 2019.godini za 11% . U navedena 4 meseca u 2019. godini, beležimo 15.288 dolazaka, spram 13.750 dolazaka turista u 2018.godini.

Još drastičnije se povećao ukupan broj noćenja turista u 2019. godini, ukupno za 23,5%. U nevedena 4 meseca je zabeleženo 29.430 noćenja, spram 23.866 noćenja u istom periodu 2018. godine.

Primetno je mnogo veće povećanje dolazaka i noćenja domaćih turista u odnosu na strane.

Ovi, više nego zadovoljavajući podaci su plod jednog ozbiljnog i dugorčnog planiranja razvoja turizma na Paliću od strane DOO Park Palić, koji je upravljač turističkim prostorom Palić.

Kod turista očigledno nije ostalo nezapaženo kontinuirano uređivanje i ulepšavanje priobalja jezera Palić, uređivanje i izgradnja šetališta, mnogo kvalitetnija i kreativnija sportska, zabavna i ugostiteljska ponuda, kulturno umetnički sadržaji na Letnjoj pozornici, kao i mnogi drugi prateći sadržaji koji čine jednu kompletnu i bogatu celinu turističke ponude na Paliću

Savakako ne smemo zaboraviti ni Kongresni turizam, koji je u velikom zamahu na Paliću, zahvaljujući prelepim i funkcionalnim objektima Velika terasa, Letnja pozornica i Eko centar.

Izgradnjom Aqua parka 2020. godine na Muškom štrandu, očekivan je priliv još većeg broja turista, kako domaćih tako i iz država u regionu.

Uporedo sa ulaganjima u turističku ponudu, velika pažnja se posvećuje i ulaganjima u infrastrukturu na Paliću, kao jednom od preduslova daljeg razvoja turizma na Paliću i novim investicijama.

Postoji odlična saradnja sa republičkim i pokrajinskim organima, koji su prepoznali veliki potencijal Palića kao turističke destinacije i napore DOO Park Palić da „veliki potencijal“ pretvori u veliki uspeh.

 

 

U subotu 28.09. je na Letnjoj pozornici na Paliću održan koncert legendarne beogradske rok grupe Bajaga i Instruktori. Ovaj spektakularni koncert je bio kruna više nego uspešnog kulturno zabavnog programa koji se ove godine odigravao na Letnjioj pozornici na Paliću.

Puno gledalište Letnje pozornice je na nogama dočekalo prve akorde uvodne pesme Bajage i Instruktora, tokom celog koncerta zajedno sa Bajagom pevalo najveće hitove slavnog benda i tek posle više odsviranih pesama na bis, „pustilo“ muzičare na zaslužen odmor.

Mnogi su se u publici uz pesme Voz, Dobro jutro džezeri, Tišina, Berlin i mnoge druge, prisetili devojačkih i momačkih dana ali je među posetiocima bilo i mlađe generacije , kojoj su Bajagine pesme takođe prirasle srcu.

Vremenske prilike su ovog puta bile naklonjene organizatorima, jer je kiša zaobišla Letnju pozornicu u toku koncerta.

Više fotografja možete pogledati na : https://park-palic.rs/index/picturegallerylist/lg/cp

 

 

Vinski maraton na Paliću je najzabavnija vinsko-sportska manifestacija u regionu, u šta se uverilo više od 1.000 trkača koji su u subotu 21. septembra, učestvovali na polumaratonskoj Vinskoj trci i deset kilometara dugoj Trci uživanja. Takmičari iz 16 zemalja su trčali kroz vinograde i osvežavali se vinom najboljih palićkih vinarija.

Na ovogodišnjoj manifestaciji su učestvovali trkači sa više kontinenata, koji su u Srbiju došli zbog Vinskog maratona.Bilo ih je iz Japana, Norveške, Švajcarske, Nemačke, SAD, Brazila, Rusije, Velike Britanije, Finske, Austrije, Češke, Poljske, a tradicionalno, pored Srbije, najviše trkača je stiglo iz BIH, Hrvatske i Mađarske.

Pobednik u polumaratonskoj Vinskoj trci je Mikloš Bruner iz kluba Hajduk MT Kula, a u ženskoj konkurenciji Ines Jozić iz Hrvatske.

Pobednici u Trci uživanja su Katarina Stojković iz ekipe MTS Srbija i Jožeš Njari iz Mađarske.

Osim da budu dovoljno brzi i fizički spremni za trku, brojni učesnici su se potrudili i da imaju veoma kreativne maske, tako da je konkurencija bila velika. Ipak, nagradu za najbolji pojedinačni kostim dobio je najpopularniji „vaterpolista“ na maratonu gospodin Aleksandar Ormoš iz Zrenjanina, dok je nagradu za najbolju grupnu masku dobila grupa od 25 beograđana koji su se maskirali u „zombije“.

Nakon završetka trke, svi učesnici i posetioci su kod Velike terase nastavili sa degustacijama vina i lokalnih gastronomskih specijaliteta, a za odičnu zabavu je bio zadužen subotički bend Selected. Mnogi učesnici su učestvovali u zanimljivim vinskim radionicama, plovili Vinskim brodićem, išli na vinske piknike, a organizovano je i zabavno takmičenje u kotrljanju vinskih buradi, koje je ispraćeno sa puno navijanja i smeha.

Učesnici ovogodišnjeg Vinskog maratona su se priključili akciji prikupljanja sredstava za izgradnju roditeljske kuće u Beogradu za decu obolelu od raka, tako što su preuzeli aplikaciju „Pruži korak“ koja je registrovala kilometre pređene na maratonu, koje unovčavaju srpske kompanije i doniraju Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka.

Vinski maraton je jedinstvena manifestacija koja na zabavan način spaja sport, vino, gastronomiju, muziku i donosi uživanje za sva čula o čemu najbolje svedoče fotografije, koje su i najbolji poziv za narednu godinu.

 

U nedelju je posle odlaganja zbog vremenskih prilika, održan koncert Aleksandre Radović na Letnjoj pozornici na Paliću. Preko 600 vernih fanova je došlo na Palić da uživa u prelepim baladam i da se provede uz mnoštvo hitova poznate srpske kantautorke. Publika je zajedno sa Aleksandrom pevala poznate hitove poput „Čuvam te“, Kao so u moru“, Bivši dragi“ , „Beskrajno“ i mnoge druge.

Posle završetka konceta koji je trajao nepuna dva sata, svi su otišli kući sa erupcijom pozitivnih emocija i sa nadom da će se Aleksandra Radović ponovo vratiti na Letnju pozornicu, sa novim pesmama ali i starim hitovima.

Više fotografija pogledajte na: https://park-palic.rs/index/picturegallerylist/lg/cp/