Месец: фебруар 2020.

Kao što je mnogima poznato, prve Olimpijske igre održale su se u drevnoj Grčkoj, u slavu vrhovnog boga Zevsa 776. godine pre nove ere u Olimpiji. Samo takmičenje bilo je zamišljeno kao nadmetanje grčkih gradova – polisa i svojevrsna bitka za prestiž. Organizovane su svake četiri godine, a period između Igara stari Grci nazivali su Olimpijada i koristili ga kao jedinicu za računanje vremena. O značaju Olimpijskih igara svedoči i podatak da su u vreme njihovog održavanja obustavljani svi sukobi. Pjer de Kuberten osnovao je Međunarodni olimpijski komitet 1894. godine, koji je doveo do održavanja prvih modernih igara od 6. do 15. aprila 1896. godine. Bile su to prve Olimpijske igre moderneg doba, a grad Atina bila je odgovarajući izbor za njihov početnak. 

Foto: zastava modernih Olimpijskih igara

  Međutim, pre Francuza Pjera de Kubertena, baron Lajoš Vermeš organizovao je 26. avgusta 1880. godine Palićku olimpijadu (1880.-1914.),  sportske igre na kojima se godišnje takmiči na stotine najboljih sportskih igrača, kao preteča modernih Olimpijskih igara. Sam Vermeš upamćen je kao svestrani sportista, plivač i atletičar, gimnastičar, rvač, mačevalac i biciklista. 

Foto: Lajoš Vermeš na velosipedu (biciklu)

  Iako je bio bogati veleposednik, širenje bogatstva i upravljanje posedima Vermeša nisu privlačili. Na ideju o Palićkoj olimpijadi Vermeš je došao 1876. godine, kada je otišao u Napulj, gde je nameravao da sa kipa Mironovog Diskobolosa – bacača diska uzme meru disku, kako bi se napravio isti takav sportski rekvizit i vaskrsao tu antičku takmičarsku disciplinu. Na prvom takmičenju sportisti su se nadmetali u samo tri sportske discipline: rvanju, skoku u dalj i bacanju kugle a nije se bacao disk. 

Foto: Mironov Bacač diska, oko 460-450 godine p.n.e.

  Drugo takmičenje održano je 17.jula 1881. godine sa znatno obogaćenim programom, u sedam disciplina (hodanje na 7 km, boks, mačevanje, trčanje na kratkim stazama, bacanje kugle, gimnastika i plivanje). Mačevanje kao takmičarska disciplina Vermeš uvodi iz praktičnih razloga – osamdesetih godina XIX veka sport je bio privilegija uskog kruga imućnih i aristokratije. Kasnije se broj disciplina povećao i u program su ubačeni gimnastika, plivanje, atletika (trčanje na 250 i 220 metara, na 15 kilometara i na 1.000 metara sa preponama, skok u vis, skok s motkom, bacanje kugle), boks, rvanje, mačevanje, veslanje, biciklizam (trka na 15 km Subotica – Palić). Sportisti su se nadmetali u kuglanju, skoku iz mesta, brzom hodanju, klizanju, jedrenju, a bilo je i za današnje prilike neobičnih disciplina, poput plivanja sa preprekama i jedrenja na ledu, skoka u vodu s motkom, bacanja kugle u vis… Palićke sportske igre imaju i disciplinu brzo hodanje, što je postalo olimpijski sport 1904. godine na Olimpijskim igrama u Sent Luisu. 

Foto: takmičari u rvanju na Palićkoj olimpijadi

Da bi se igre imale gde se održavaju, Vermeš u svom voćnjaku na Paliću postavlja fiskulturne sprave i pravi atletske staze i gradi se prva biciklistička staza u ovom delu Evrope (1884. godine). 

Foto: Vermeš izgradio prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope

  Uz pistu i stadion, na samoj obali Palićkog jezera, Vermeš je sagradio i svojevrsno olimpijsko selo za takmičare. Bilo je izgrađeno još mnogo terena, nabavljeni su i rekviziti i jedan travnati teren, okružen drvećem, koji je bio otvoren za sve građane, a služio je za izlete, igre loptom i sl. Palićke olimpijske igre pratila je publika sa dubokim džepom, dok su takmičari bili ljudi slabijeg imovinskog stanja, uz retke izuzetke. Palić je u to vreme već bio ugledna banja i letovalište imućnih, evropskog plemstva i bogataša a pokretanjem Palićke olimpijade postao je i novi sportski centar srednje Evrope. Olimpijada je bila važan događaj u tolikoj meri da se na nju dolazilo u frakovima i svečanim haljinama. Posebni vozovi zbog toga su putovali iz Segedina, a publika je dočekivana muzikom i svečanim topovskim salvama. Sportska takmičenja na Paliću okupljaju uglavnom sportiste iz zemalja Srednje Evrope, ali su ubrzo postala poznata u celoj Evropi. Sportisti iz Kraljevine Srbije su se na Palićkoj olimpijadi prvi put pojavili 1884. godine. 

Foto: Mačevanje kao jedna od disciplina Palićke olimpijade

  Palićka olimpijada obnovljena je 2000. godine, prilikom obeležavanja 120. godišnjice od osnivanja, a 2004. godine podignut je spomenik Lajošu Vermešu. Šetalište uz obalu jezera Palić dobilo je naziv Obala Lajoša Vermeša i ustanovljena je najprestižnija sportska nagrada – medalja Lajoša Vermeša za najznačajnije sportske uspehe. 

Foto: Spomenik Lajošu Vermešu na Paliću

Sagrađena kao dugogodišnja težnja mnogih generacija, Letnja pozornica na Paliću krasi Veliki park već 70 godina.

Ideja o pozorištu na Paliću prema nekim izvorima datira još iz 19. veka, u katalogu Trećeg međunarodnog filmskog festivala, Bela Duranci u svom tekstu navodi da je Lajoš Vermeš imao dozvolu za pozorište u zaleđu drugih objekata, koje je kasnije srušio. U Istorijskom arhivu Subotice je sačuvan nacrt za pozorišni fakultet na Paliću, 1881. godine, tadašnji direktor pozorišta Bokodi Antal predao je molbu, ali je i odustao od ideje. Početkom 20. veka pristizalo je sve više zahteve za izgradnju novog teatra u Subotici i na Paliću. I pored političke i ekonomske krize koja je pretila da preraste u ratni sukob, na prekretnici četrdesetih i pedesetih godina došlo je iznenadnog procvata kulturnih aktivnosti. Po svojoj lepoti gotovo jedinstvena, iako sagrađena sredinom dvadesetog veka, Letnja pozornica stilski se nepogrešivo uklapa u Veliki park. Projekat je vršio je Baltazar Dulić, arhitekt Urbanističkog zavoda Autonomne pokrajine Vojvodine. Sagrađena od prirodnog neobrađenog kamena iz Rakovca sa Fruške gore, pozornica je podignuta u blizini samog jezera, u dnu guste borove šume. Letnja pozornica na Paliću zvanično je otvorena 1950. godine trodnevnim programom i operama „Prodana nevesta“,  „Travijata“, „Bajaco“ i „Šeherezada“ u izvedbi Vojvođanske opere.

Palićki filmski festival

Misao o festivalu nastala je kao ideja Otvorenog univerziteta, devedesetih godina prošlog veka, ali tek nakon 7 – 8 godina iskristalizovala se ideja o Festivalu evropskog filma. Međunarodni filmski festival Palić osnovan je 1992. godine od strane Opštine Subotica. Na Letnjoj pozornici održavaju se mnoge značajne manifestacije, ali ona je najviše pominjana kao mesto održavanja ovog slavnog filmskog festivala.

Adaptacija Letnje pozornice

Tokom 2017. godine je zbog velike tražnje u letnjem periodu, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sa preduzećem Park Palić obezbedilo je 9,5 miliona dinara za adaptaciju ovog objekta. Adaptacija je podrazumevala popločavanje platoa na ulazu na Letnju pozornicu, stepenica i rekonstrukciju gledališta, odnosno drveno – betonskih klupa. Vest o adaptaciji, sa kompletnim spisak poslova na uređenju Letnje pozornice možete pogledati ovde. U novije doba, Letnja pozornica doživljava svoj vrhunac 2019. godine kada je na njoj održano preko 30 različitih događaja – pozorišnih predstava, stand up nastupa, koncerata, opera, baleta, plesnih takmičenja i mnogih drugih manifestacija, što upravo ovaj objekat čini centrom kulturnih dešavanja na Paliću, ali i okolini.