Približava se Prvi maj, zvanično – Međunarodni Dan rada, i mi se još jednom pitamo šta je od izvornog značenja ovog datuma ostalo. U zemljama u kojima se 1. maj praznuje, većina građana na ovaj dan ne bavi se svojim radnim pravima. Zadovoljni što su im zakoni omogućili plaćene slobodne dane, oni ih koriste, za odmor. Kada u međunarodnom registru državnih praznika potražite Prvi maj, za Dan rada u koloni “Način obeležavanja” piše – “Ulične demonstracije”. U različitim periodima tokom prethodnog veka, međutim, okolnosti su učinile da radnici od prvomajskih demonstracija odustanu.
Afera Hejmarket u Čikagu
Prvi maj se obeležava kao dan sećanja na ulične proteste 1886. godine, tokom kojih su sindikati širom SAD stupili u štrajk, zahtevajući, pre svega, osmočasovno radno vreme. Četvrtog maja na trgu Hajmarket u Čikagu došlo je do sukoba, pri čemu je stradalo najmanje osam ljudi (tačan broj nikada nije utvrđen), a više od sto ih je povređeno. Usledila su kontroverzna tumačenja događaja, suđenja, smrtne kazne. Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti sećanje na aferu „Hejmarket“ u Čikagu. Ovo je bio vid borbe za radnička prava i odlučeno je da se širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od načina klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
Dan rada – 1. maj 1952. godine pored Riblje čarde
Subotica već 128 godina obeležava Dan rada
Četiri godine nakon demonstracija u Čikagu, 1890. godine, 14 radnika iz Subotice odlučilo je da obeleži i kod nas ovaj praznik. Krenuli su u protestnu šetnju prema Paliću da bi ih kod Radanovca policija zaustavila i pohapsila. Ova godina uzeta je kao početna godina obeležavanja Prvomajskog uranka u Subotici. Od tada svake godine se Prvi maj obeležavao u Subotici, ljudi su koristili slobodan dan i prolećno vreme i proveodili ga u prirodi. Najmanje se slavilo na Paliću. Tek posle sanacije jezera. Sa više komercijalizma, vašarom i sa velikom masom sveta i svite političara koji su se menjali tokom vremena. Proslavljalo se u Dudovoj šumi, u okolnim subotičkim šumama, na Tisi, kao i na Dunavu ali i na pomoćnim igralištima Stadiona. Prvi put se organizovano slavi Prvi maj tek 93 godine kasnije, tačnije 1983. godine. Tada je grad odlučio da se centralna proslava i dešavanje održi na Paliću, jezeru koje je sanirano i bilo u cvetu turističkog razvoja. Tada je napravljen projekat organizacije Prvog maja i osnovan je Štab koji je organizovao čitav događaj. Članovi štaba su bili imenovani od strane grada i bili su predstavnici komunalnih preduzeća, sindikalni radnici, komunalci, članovi partija.
Centralna proslava Dana rada u Jugoslaviji – na Palićkom jezeru
Štab je organizovao proslavu Dana rada sve do 1991. godine kada je celokupna organizacija manifestacije dodeljena Javnom preduzeću Palić Ludaš. Od 2010. godine organizovanje preuzima novoosnovano preduzeće Park Palić.
Sovin dom – Bagojvar za Dan rada
I do 100.000 ljudi na Paliću za Dan rada
Kako je centralna proslava Prvog maja preseljena na Palić, svake godine je rastao broj posetilaca i učesnika ove manifestacije. Zabeleženo je da je najveći broj posetilaca bio 1988. i 1997. godine, kada je za dva dana na Paliću bilo preko 100.000 ljudi. Prethodne 2017. godine, Prvi maj se obeležavao četiri dana i tada je Palić posetilo preko 70.000 posetilaca. Ove godine, manifestacija je produžena za jedan dan i trajaće od 28. aprila do 2. maja. Detaljan program pratite u rubrici Dešavanja Foto: Subotički arhiv
