Palić je nakon dugo vremena ponovo zablistao u svom zimskom ruhu, na radost kako mladih, tako i starijih šetača. Prilika je idealna za sve posetioce Velikog parka da osete deo zimske atmosfere i uživaju u pogledu na Palićko jezero.
Poštovani, godina za nama donela je brojne neočekivane promene u našu svakodnevicu, uzrokovane aktuelnom epidemiološkom situacijom, koja je poremetila planove kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Situacija u vezi sa koronavirusom u Republici Srbiji imala je za ishod otkazivanje mnogih dešavanja širom zemlje, pa tako i na Paliću. I pored ovog neočekivanog scenarija, zimski praznici donose posebnu atmosferu i radost u naše domove, i zato sa nestrpljenjem očekujemo početak nove godine, u nadi da će doneti svima zdravlje i prosperitet. Ostanimo odgovorni i čuvajmo sebe i druge. Srećnu Novu 2021. godinu želi vam Park Palić D.O.O.
Zimski praznici donose posebnu atmosferu i radost u naše domove. Po ugledu na mnoge gradove, na Paliću je ispred Velike terase i u Velikom parku i ove godine postavljena praznična svetleća dekoracija, kao i novogodišnja jelka sa pratećom dekoracijom, čime se simbolično obeležava početak božićnih i novogodišnjih praznika. Novina u odnosu na prethodnu godinu je postavljanje dekoracije na Muzičkom paviljonu, čime je na zadovoljstvo svih posetilaca i šetača obogaćen izgled još jednog simbola Palića.
Počeci turizma sežu u daleku prošlost. Isprva turizam nije bio u obliku u kom ga znamo danas, a masovnost nije bila izražena. Danas turistička kretanja zauzimaju veoma važno mesto u životima ljudi i zaslužuju posebnu pažnju. Turizam ima veliki uticaj na kulturne, društvene, političke i ekonomske vrednosti. Razvijanje jedne turističke destinacije širok je i kompleksan zadatak i posao i podrazumeva nekoliko aspekata koje morate obuhvatiti i zadovoljiti. Statistički pokazatelji turističkog prometa od 2017.godine do danas pokazuju ozbiljnu tendenciju rasta, a kada je Palić kao turistička destinacija u pitanju. Godine 2019. na prostoru Palića u smeštajnim kapacitetima registrovano je 33.668 turista, što je oko 11 % više u odnosu na 2018. godinu. Na Paliću odsedaju pretežno domaći turisti, ali je primetan porast broja inostranih gostiju. Broj ostvarenih noćenja u 2019. je iznosio 62.718, što je za oko 23 % više u odnosu na prethodnu godinu. Procenjuje se da je tokom 2019.godine Palić tokom cele godine posetilo preko 500.000 turista. Pa čak i „COVID“ godina, a kada je Palić u pitanju nije statistički loša, naprotiv, u junu i julu mesecu broj noćenja veći je za oko 20% u odnosu na isti period 2019.godine, što predstavlja raritet i pozitivan primer u odnosu na druge destinacije. Ne možemo a da ne primetimo sinergiju između povećanja turističkog prometa na Paliću i niza investicionih ulaganja u infrastrukturno opremanje Palića u periodu od 2017.godine pa do sada, kada je preko sva tri nivoa vlasti uloženo preko 250 miliona dinara u rekonstrukcije, sanacije, izgradnje i obezbeđeno milijardu dinara za izgradnju savremenog Velnes i spa centra sa Akva Parkom na Paliću. Rekonstruisano je levo krilo Velike Terase, izgrađen sudijski toranj na Zapadnoj obali, sanirano preko 2000 kvadrata drvenog mola na Muškom štrandu, izgrađeno više od 2 kilometra staze uz samu obalu i u okviru Velikog parka, rekonstruisana je i Letnja pozornica u dve faze, saniran je bazen za termalnu vodu, a Peščana plaža i Park fizičke kulture obnovljeni su novim sadržajem i inventarom. Obezbeđena su i sredstva za sanaciju dva javna toaleta u turističkoj zoni Palića, kao i za izgradnju Avantura parka na Paliću. Sve ovo i naravno završetak najvećeg kapitalnog projekta- izgradnja Velnes i spa centra sa Akva Parkom na Paliću predstavlja odgovorni pristup Upravljača turističkim prostorom jer bez brige i konstantog ulaganja u destinaciju nema ni dobre destinacije. Foto prilog pogledajte u našoj galeriji: https://park-palic.rs//index/picturegallerylist/lg/cp
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić obišao je danas radove na izgradnji spa centra sa akva parkom na Paliću. Gradonačelnik Bakić je, tim povodom, izjavio da su za realizaciju ovog projekta koji se izvodi u dve faze Vlada Republike Srbije, Pokrajinska vlada i Grad Subotica obezbedili milijardu i sto jedanaest miliona dinara, da je zbog pandemije korona virusa produžen rok za završetak radova i da bi ova, za naš grad veoma značajna investicija trebalo da se okonča početkom marta 2021. godine. Uz podsećanje da je kamen-temeljac za izgradnju spa centra sa akva parkom na prostoru Muškog štranda na Paliću položen 15. decembra 2018. godine, gradonačelnik Bakić je rekao da je prva faza radova završena, da su radovi na drugoj, ujedno i završnoj fazi otpočeli u martu ove godine, da je predviđeno da traju 250 dana i da se ovaj kompleks izgradi do kraja 2020. godine. „Zbog pandemije korona virusa i posledica koje je izazvala, konzorcijum izvođača na čelu sa kompanijom ’Aleks inženjering i konstrakšn’ iz Beograda često je radio sa 50 odsto kapaciteta, rok za završetak spa centra sa akva parkom produžen je za 110 dana, odnosno do početka marta 2021. godine “ , istakao je gradonačelnik Bakić. Realizacijom ovog projekta, a koristeći prirodne izvore termomineralne vode na Paliću, razvijaće se uporedo banjski, ali i kongresni turizam, naglasio je gradonačelnik Bakić i dodao da će se sve to odraziti na privredno-ekonomsko okruženje koje će privući brojne domaće i strane investitore da svoj kapital ulože upravo na Paliću. „Ovo je prilika da izrazim zahvalnost Vladi Srbije i Pokrajinskoj vladi na ogromnoj podršci u realizaciji ove, za grad Suboticu veoma značajne investicije. Zahvaljujem se, takođe, i konzorcijumu izvođača na poštovanju ugovorenih obaveza i kvalitetu radova koje izvodi, kao i vama cenjeni predstavnici medija na velikom interesovanju za realizaciju ovog projekta”, rekao je Stevan Bakić. Direktor DOO „Park Palić“, Nebojša Daraboš, podsetio je da se kompleks gradi na prostoru površine 4,4 hektara, da će se na 28,5 hiljada kvadratnih metara spoljašnjeg prostora izgraditi pet bazena, od kojih će najmanje jedan biti sa termalnom vodom, a da će se u zatvorenom objektu – na površini od oko tri hiljade kvadrata – izgraditi pet bazena i deo sa spa sadržajima. „Maksimalni kapacitet kompleksa je 2.500 korisnika, s tim da je u zatvorenom delu predviđeno najviše 500 posetilaca istovremeno, dok će u spoljašnjim sadržajima istovremeno moći da uživa 2.000 posetilaca“, kazao je Daraboš. Govoreći o drugim ulaganjima, ove godine, u Palić, on je naveo da je „Park Palić“ od resornog ministarstva obezbedio sredstva za izgradnju „Avantura parka“ koji će, kako je rekao, obogatiti sadržaj na Peščanoj plaži, kao i za rekonstrukciju dva toaleta, kod „Male gostione“ i na Peščanoj plaži. Fotografije sa obilaska možete pogledati na https://park-palic.rs/index/picturegallerylist/lg/cp
Izvor: www.subotica.rs
Poštovani i dragi posetioci i ljubitelji Palića i manifestacije Berbanski dani, nakon dužeg razmatranja kao i praćenja epidemiološke situacije u zemlji i preporuka Kriznog štaba Vlade Republike Srbije, a uz konsultacije sa našim dugogodišnjim saradnicima, doneli smo odluku da se tradicionalna manifestacija Berbanski dani ove godine neće održati. Svojim savesnim ponašanjem i otkazivanjem manifestacije želimo da ispratimo odgovorne odluke koje je Grad Subotica doneo po pitanju otkazivanja mnogobrojnih manifestacija, ali i poručimo da je bezbednost i zdravlje svih nas na prvom mestu. Do sledeće godine, pozdravljamo vas! Park Palić
Na današnji dan pre 160 godina rođen je Lajoš Vermeš ( Lajos Nagybudafalvi Vermes 1860. – 1945.), legenda subotičkog i palićkog sporta. Vermeš je rođen u Subotici i bio je veleposednik, dobročinitelj, sportski radnik i atletičar, koji se zalagao za moto: u zdravom telu zdrav duh, kao i za sport u celini.
Foto: Vermeš u svojoj mačevalačkoj opremi
Stekao je diplomu profesora fizičke kulture i sa tim zvanjem radio je u Višoj gimnaziji u Subotici, a kasnije i na Univerzitetu i Unitarnoj gimnaziji u Klužu (Rumunija). Nakon povratka iz Pešte sa studija medicine, zajedno sa braćom Belom i Nandorom osniva dva sportska kluba: gimnastički i atletski. Vermeš je započeo svoju sportsku karijeru u Nacionalnom atletskom klubu, a nakon niza sjajnih rezultata postaje renomirani gimnastičar i poznato ime sporta u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji. Vermeš je upamćen kao svestrani sportista, plivač, atletičar, gimnastičar, rvač, mačevalac i biciklista.
Foto: Vermeš kao svestrani sportista
Sopstvenim naporima i novcem organizovao je na Paliću Međunarodne sportske igre, koje danas pominjemo pod nazivom „Palićka olimpijada“. Priča o olimpijadi počela je 1876. godine odlaskom Vermeša u Napulj, gde je sa Mironovog „Bacača diska“ uzeo meru i napravio u subotičkog gvožđari isti takav sportski rekvizit. Svoju ideju Vermeš je uspeo da sprovede u život 26. avgusta 1880. godine, i na tom prvom takmičenju uvrštene su samo tri sportske discipline (rvanje, skok u dalj i bacanje kugle), ali je kasnije njihov broj povećavan i u program su uvršteni gimnastika, plivanje, atletika, boks, rvanje, mačevanje, veslanje i biciklizam. Da bi igre imale gde da se održavaju, u svoj voćnjak na Paliću postavio je fiskulturne sprave i napravio atletske staze.
Foto: Palićka olimpijada
Za potrebe takmičenja izgradio je prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope, koja je bila elipsoidnog oblika i duga 500 metara, a nazvana je „Zatvorena arena“ jer je bila okružena tribinama sa sedištima. Uz pistu i stadion, na samoj obali jezera, sagradio je i svojevrsno olimpijsko selo u kome su takmičari iz drugih mesta imali privilegiju da se smeste – bile su to vila „Bagojvar“, poznatija kao „Sovina kula“, i vila „Lujza“.
Foto: vila „Bagojvar“ (Sovina kula) na Paliću
Foto: vila „Lujza“ na Paliću
Vermeš je okupio stotine najboljih sportista iz svih krajeva Evrope, 16 godina pre nego što je Pjer de Kuberten obnovio moderne Olimpijske igre. Vodila ga je ideja o osnivanju sportskih igara i namera da se nastavi tradicija Olimpijskih igara za čije obnavljanje u tome još nije bila pokrenuta inicijativa. Za razliku od modernih igara, Palićke olimpijske igre pratila je publika sa dubokim džepom, dok su takmičari bili ljudi slabijeg imovinskog stanja, uz retke izuzetke. Posebnu pažnju zaslužuju Vermešovi napori da njegovo sportsko društvo bude otvoreno pred svima bez ikakve diskriminacije. Ta organizacija je imala višenacionalni karakter i svako je mogao da se učlani, čak i stranci. Vermeš se posebno iskazao i kao sjajan organizator. Bio je u stanju da okupi ogroman broj gledalaca i takmičara, a od prvih Igara koje je organizovao 1880. godine, pa nadalje – svake godine je imao nove ideje, nove takmičarske discipline, inovirana pravila, sve bolje uslove za boravak i takmičenje učesnika, sa čvrstom idejom o negovanju duha olimpizma. Trudio se i da ništa što se važno desilo ne ostane nezabeleženo i neobjavljeno u novinama sa kojima je sarađivao, kao i u onim koje je sam osnovao i uređivao. Palićke igre održavane su i leti i zimi, i trajale su od 1880. do 1914. godine, kada su zauvek prekinute zbog Prvog svetskog rata.
Foto: vežbalište Univerziteta u Klužu
Nastavio je da širi svoje ideje u Klužu, gde je 1896. godine angažovan kao profesor sporta i majstor mačevanja, ali je trajno ostao privrženik Palića. Lajoš Vermeš preminuo je u Subotici 1945. godine.
Foto: Lajoš Vermeš (oko 1915. godine)
U spomen ovoj možda najupečatljivijoj ličnosti iz istorije sporta sa ovih prostora, ustanovljena je najprestižnija nagrada – medalja „Lajoš Vermeš“, za najznačajnije sportske uspehe. Palićka olimpijada obnovljena je 2000. godine, osnivanjem Sportskog udruženja „Olimpija“, i proslavom 120. godišnjice osnivanja Palićkih sportskih igara. 2004. godine na Paliću je podignut spomenik Lajošu Vermešu, dok je šetalište uz obalu jezera u njegovu čast dobilo naziv Obala Lajoša Vermeša.
Foto: spomenik Lajošu Vermešu na Paliću
Jun mesec na Paliću označava početak sezone manifestacija i događaja, pre svega na Letnjoj pozornici. Ljubitelji dobre zabave, smeha, odličnih pozorišnih komada, muzike i predivnog ambijenta Letnje pozornice, imaće priliku i ove godine da uživaju u sjajnom programu. Park Palić i Letnja pozornica ovog leta, kao dobri domaćini, ugostiće sledeće izvođače:
Organizatori zadržavaju pravo izmene termina održavanja, a spisak dešavanja još uvek nije u potpunosti formiran. Sve informacije možete pronaći putem Park Palić Facebook i Instagram stranice, kao i na našem sajtu u rubrici Vesti, dok najave događaja možete pronaći u rubrici Dešavanja na sajtu Park Palića.
„U skulpturi treba izbegavati pripovedanje. Za to imamo reči. Mislim da priču ne treba usađivati u kamen, drvo ili bronzu, nego da treba ostaviti slobodno načinjenoj formi jednog kamena, drveta ili bronze, da govori svojim jezikom, svoju priču … „
Citat: Ana Bešlić za TV Novosti 1980. godine.
(izvor: Yugopapir.com)
Foto: Ana Bešlić šezdesetih godina 20.veka
Ana Bešlić rođena je 16. marta 1912. godine na salašu „Šara Pustara“ u blizini Bajmoka na severu Bačke, u uglednoj bunjevačkoj porodici. Osnovnu školu završava u Bajmoku, a školovanje nastavlja u Zagrebu, Gracu i Beču. Sa 18 godina prvi put dolazi u dodir sa glinom koju joj je otac donosio sa Dunava. Prva skulptura koju je izvajala bila je upravo portret oca. U Beograd se preseljava 1937. godine, a studije vajarstva na Akademiji likovnih umetnosti započinje 1939., ali zbog rata biva prinuđena da pauzira. U ratu je izgubljen i njen prvi rad – pomenuti portret oca. Po završetku rata, diplomirala je 1947. na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije završava dve godine kasnije kod profesora Tome Rosandića, a ubrzo postaje i saradnik u njegovoj radionici. Prvu samostalnu izložbu imala je 1954. godine, kada je izlagala sa Đorđem Bošanom u Subotici. Učesnica je brojnih umetničkih kolonija i simpozijuma, a izlagala je i na značajnim izložbama jugoslovenske umetnosti u inostranstvu. Poziciju modernističke skulptorke u vajarstvu, gotovo isključivo muškom umetničkom pozivu na jugoslovenskom umetničkom prostoru, osvojila je sledeći spontano i elegantno svoju putanju. Tokom svog rada izrađivala je i spomenička i skulpturalna dela koja se sa svojim oblikom razlikuju od velikih monumentalnih spomenika. Uz Jovana Soldatovića, Ratimira Stojadinovića, Aleksandra Zarina, Mišu Popovića, Jovana Kratohvila, Miloša Sarića i Olgu Jančić, pripadala je krugu mladih vajara u grupi Prostor 8 (1957.–1958.), koji su nastojali da dokažu mnogostrukost značenja skulpture u okviru arhitektonskih celina i gradskih parkova. Nakon studijskog boravka u Nemačkoj (1967.) počinje da radi sa novim materijalom – poliesterom. Uočena su četiri perioda njenog rada i umetničkog razvoja: školovanje (do 1954.), asocijativna forma (1954.–1962.), prelazni period (1962.–1966.) i razdoblje sfere (od 1966.god.), sa ciklusima Bojena lopta, Portret, Disk i Jastuci.
Foto:Skulptura 2a, 1973. bojani fiberglas, Gradski muzej Subotica
Izvela je značajan broj spomenika i skulptura u slobodnom prostoru i enterijeru u mnogim mestima nekadašnje Jugoslavije, kao i u svetu. Dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja: Nagrada 14. oktobarskog salona (Beograd, 1973.), Oktobarska nagrada grada Beograda (1979.), Dr Ferenc Bodrogvari (Subotica, 1983.) itd. Skulpture Ane Bešlić nalaze se u kolekcijama kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Legat od dvadeset njenih skulptura nalazi se u Gradskom muzeju u Subotici od 1983.godine.
Foto: skulptura „Ptice“, kao deo fontane iz 1913.godine
Pored skulpture „Ptice“ u srcu fontane iz 1913. godine, Ana Bešlić poklonila je Paliću još dve prelepe skulpture koje i dan danas oplemenjuju prostor palićkog jezera. U pitanju su skulpture „Krila“ iz 1957.godine, koja je premeštena sa mesta Spomen česme 1981.godine na Rt pesničke nade, i „Talija“ – prva izvedena skulptura u javnom prostoru koja od 1951. godine krasi Letnju pozornicu na Paliću.
Foto: skulptura „Krila“, Rt pesničke nade
Foto: skulptura „Talija“, Letnja pozornica
Ana Bešlić preminula je 26. januara 2008. godine u Beogradu. Njena dela podsećaće nas još dugo vremena na ovu jedinstvenu i talentovanu skulptorku sa naših prostora.